U startu pravim grešku i pišem ove reči pravo u box za objavljivanje posta....Dragi blogeri, budući PR-ovi, novinari...nikada ne objavljujte i ne šaljite ništa pre nego što text proveri lektor...Ipak, sada je skoro 23 sata i moja Mirka verovatno kulira kod kuće te bi bilo veoma neprofesionalno uznemiravati je zbog mog dnevnika...mogla sam i da sačekam do sutra...ali baš mi se nešto pisalo :).
Elem, počela sam da pratim interesantan blog moje ex koleginice iz CPG-a a sada koleginice po profesiji pa sam shvatila da baš dugo nisam ništa "bacila na papir", a da se dešava svašta-dešava se.....Kad sam već pomenula koleginicu moram da primetim da su mi se uvek dopadali ljudi koji imaju želje i snove, elan za rad i sreću pronalaze u malim stvarima...a ona je takva...zato volim da kafenišem sa njom...Drago mi je da je našla super posao, sigurna sam da će biti odličan "executive" ;)....JK go,go girl :)
A ja, radovala sam se današnjem sunčanom danu, moje nove cipelice htedoh da prošetam od Arene do Juge...ali odustala sam na pola puta i ušla u prvi taxi koji sam uspela da zaustavim jer NE TREBA ŠETATI U NOVIM CIPELICAMA DUŽE OD 2 MINUTA...
Vraćam se na temu mog dnevnika a i na jedan od razloga za "uživanje" u šetnji....1.april je baš bio respektabilan dan kada smo bili klinci, sećam se kako su se u osnovnoj školi svi trudili da zbijaju šale...onda smo odrasli i to je postao dan kao i svaki drugi...Ali ovaj aprlililili 2010.-e nisam mogla da ne primetim...Zašto? Jer je moj autić osvanuo bez sva 4 točka...na kamenu i ciglici, nekako tužan ali ipak dostojanstven.. Pozvala sam policiju, napravili ljudi zapisnik, utvrdili štetu, onda ja nastavljam put osiguravajućeg društva, policije (prijava po zapisniku) pa trazim original račun na kom je navedena oprema auta i tako dalje i tako dalje.....u redakciju sam stigla oko 14 sati...
Moj auto je dobio privremene čelične felne i polovne gume a ja sam dobro razmislila o svemu.... Imam pun garderober haljina, cipele guram ispod kreveta u spavaćoj sobi, torbe poklanjam mami, naravno tu je i minus na kartici a o aksesoarima da ne pričam, djindjuve vise na svim kvakama koje postoje u stanu a ja i dalje nemam šta da obučem za iks ipsilon priliku...
Pitanje je sledeće: "Sta su moja 4 točka u životu?" Da li bih i ja, "bez aksesoara" u vidu petokrakih alu felni ostala nepomična kao moj auto...Šta su dodaci bez kojih ja ne bih bila JA u životu.... Točak Numero uno Moja porodica, točak Numero due moje drugarice, Numero tre PR i KOMUNIKACIJA, Numero quatro sposobnost da volim i nadjem lepotu i smeh u svakodnevici...
...češće ću misliti o tome......
