4 točka

U startu pravim grešku i pišem ove reči pravo u box za objavljivanje posta....Dragi blogeri, budući PR-ovi, novinari...nikada ne objavljujte i ne šaljite ništa pre nego što text proveri lektor...Ipak, sada je skoro 23 sata i moja Mirka verovatno kulira kod kuće te bi bilo veoma neprofesionalno uznemiravati je zbog mog dnevnika...mogla sam i da sačekam do sutra...ali baš mi se nešto pisalo :).
Elem, počela sam da pratim interesantan blog moje ex koleginice iz CPG-a a sada koleginice po profesiji pa sam shvatila da baš dugo nisam ništa "bacila na papir", a da se dešava svašta-dešava se.....Kad sam već pomenula koleginicu moram da primetim da su mi se uvek dopadali ljudi koji imaju želje i snove, elan za rad i sreću pronalaze u malim stvarima...a ona je takva...zato volim da kafenišem sa njom...Drago mi je da je našla super posao, sigurna sam da će biti odličan "executive" ;)....JK go,go girl :)
A ja, radovala sam se današnjem sunčanom danu, moje nove cipelice htedoh da prošetam od Arene do Juge...ali odustala sam na pola puta i ušla u prvi taxi koji sam uspela da zaustavim jer NE TREBA ŠETATI U NOVIM CIPELICAMA DUŽE OD 2 MINUTA...


Vraćam se na temu mog dnevnika a i na jedan od razloga za "uživanje" u šetnji....1.april je baš bio respektabilan dan kada smo bili klinci, sećam se kako su se u osnovnoj školi svi trudili da zbijaju šale...onda smo odrasli i to je postao dan kao i svaki drugi...Ali ovaj aprlililili 2010.-e nisam mogla da ne primetim...Zašto? Jer je moj autić osvanuo bez sva 4 točka...na kamenu i ciglici, nekako tužan ali ipak dostojanstven.. Pozvala sam policiju, napravili ljudi zapisnik, utvrdili štetu, onda ja nastavljam put osiguravajućeg društva, policije (prijava po zapisniku) pa trazim original račun na kom je navedena oprema auta i tako dalje i tako dalje.....u redakciju sam stigla oko 14 sati...

Moj auto je dobio privremene čelične felne i polovne gume a ja sam dobro razmislila o svemu.... Imam pun garderober haljina, cipele guram ispod kreveta u spavaćoj sobi, torbe poklanjam mami, naravno tu je i minus na kartici a o aksesoarima da ne pričam, djindjuve vise na svim kvakama koje postoje u stanu a ja i dalje nemam šta da obučem za iks ipsilon priliku...

Pitanje je sledeće: "Sta su moja 4 točka u životu?" Da li bih i ja, "bez aksesoara" u vidu petokrakih alu felni ostala nepomična kao moj auto...Šta su dodaci bez kojih ja ne bih bila JA u životu.... Točak Numero uno Moja porodica, točak Numero due moje drugarice, Numero tre PR i KOMUNIKACIJA, Numero quatro sposobnost da volim i nadjem lepotu i smeh u svakodnevici...

...češće ću misliti o tome......

Lete mi lete

Uveliko smo zakoračili neistraženim stazama 2010. - te godine a ja još uvek nisam sumirala ni 2008.-u a kamoli 2009.-tu godinu. Inače sam prilično organizovana, odgovorna, od onih sam na koje se može računati, lica i događaje možda mogu i da zaboravim, ponekad me je potrebno podsetiti ali zadatke i obećanja retko. Najgore što sam učinila zbog zaboravnosti je neodlazak na odbranu doktorske teze moje jako dobre drugarice Tine. To me i danas muči a razlog je taj što pored upisivanja u planer nisam aktivirala i podsetnik na telefonu. Možete misliti kako sam se osećala, užasno, iako mi drugarica iz detinjstva zaista nije zamerila neću sebi oprostiti što nisam ponosno slušala njeno predavanje i nisam proslavila tu DR titulu sa njom. Moja druga drugarica Biljana upravo završava magistarski rad pa moram da je nagovorim da nastavi dalje u tom MR DR POST DR pravcu jer ja MORAM da prisustvujem odbrani doktorske disertacije neke od mojih drugarica, tada ću otvoriti dva šampanjca, jedan u Tinino a jedan u Biljanino ime....Biki znam da ti je dosta učenja ali molim te razmisli, makar razmisli....
Sada ću se nadovezati na moj blog s kraja 2007. godine http://www.color.rs/blog/?p=191
Od moje 3, tada SINGL drugarice, Jeki, Sneki i Biki, prva čeka drugo dete, a naš prvenac u društvu, Una, sada ima godinu i po dana i nešto je najslađe što ste ikada videli, zna da kaže Kiki, Miki i Sneki...e to smo mi, samoprooklamovane Unine tetke...ona obožava naše đinđuve, da joj pevamo Zum-zum i da je hranimo Argeta tuna paštetom. U julu očekujemo i Uroša...Naime, Jeki nam je pre par meseci samo poslala sms sledeće sadržine:“Ne planirajte letovanje 10.jula!!!! Tada mi je termin za porođaj. Biće dečak!“
A druga, Sneki, eh moja Sneki najdraža, udaje se 13. februara, i ja kumujem, a to nije mala stvar, ona je inače već moje kumče jer sam je pre 7 godina krstila a sada ću i da je venčam. Srećna je, oči joj se smeše svaki put kada priča o svom budućem mužu kog smo na samom početku njihovog „muvanja“ neodgovorno prozvali po kompaniji u kojoj radi ne znajući da ćemo ga gledati i zvati dugooooo dugooooo – Pepsika. A sada vi pogodite gde radi :)
Biki, kao što već rekoh završava magistarski rad, ja organizujem događaje, akcije, kompenzujem, promovišem i sve češće sam u Beogradu, malo zbog posla, malo zbog zadovoljstva i sve više volim taj grad, hm, stvarno!
Statistički i analitički posmatrano, verovatno ću moći da vam kažem i nešto detaljnije o svemu ali tek za dve godine, eto da ne bih prekidala niz. Suma sumarum 2007. pa 2009, sledeća je znači 2011. Do tada ću uživati u pogledu kroz prozor CPG zgrade, u čišćenju snega sa mog žutog auta, u kafi sa kolegama i drugaricama, u relaciji NS-BG, u organizaciji 35.-og rođendana moje drugarice Sandre i u isprobavanju nove mini čarlston haljine za Snežinu svadbu.