"Da ja imam nešto para pa da kupim uspomenu..."

Nedelju sam provela u domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, upoznala sam Paju koji želi da postane frizer, Herminu koja divno svira klavir i Pištu koji piše divne pesme, ponekad je problem da ih objavi jer mu za to treba 20.000 dinara, a to je za njega veliki novac. Milana Gajicki iz doma je o njemu napisala: "Potrudili smo se da nežnom i krhkom dečaku budemo jedina i prava porodica, sigurno utočište za sve strahove, strepnje i nade, koliko god se to može biti."
Danas će moj dnevnik sadržavati samo stihove Pište Mesaroša iz doma u Veterniku.

"Što sam tužan
zašto tako
nije ovo priča stara
duša boli i kad ćuti
i kad neku pesmu stvara.
...........
Da ja imam nešto para
pa da kupim uspomenu
neku toplu neku vernu
kad umoran oči sklopim
da me greje, da se topim.

Putovo bih tragom njenim
u daljinu i još dalje
teško mi je što mi nikad
majka pozdrav ne pošalje."

Ko koga farba u marketingu?

Sinoć smo imali sastanak na kom smo razgovarali sa potencijalnim oglašivačima koji pored plaćenog oglasa žele da implementiraju u jedan od naših časopisa i strategiju "prikrivenog marketinga", objašnjavajući nam pritom da to niko od njihove konkurencije ne radi. E, nije nego. Sada najavljujem revoluciju u marketingu. Polako nestaje klasični marketing, baš kao što je nestao koncept turizma 4 S (sun, sea, sand, sex). Danas ljudi traže aktivan odmor, organizovane obilaske spomenika kulture, žele nešto da nauče i da učestvuju a ne da gledaju. Tako ni u marketingu ljudi više ne žele da budu posmatrači. Sve više oglašivača umesto usamljene fotografije i kontakta kreiraju oglase sa sve više texta, saveta i sa mogućnošću interakcije. Verovatno će se , iz gore navedenih razloga, menjati i cene oglasnih prostora. Možda će se čak dodatno naplaćivati i po broju karaktera a ne samo po formatu. U 21. veku smo i kako tehnologija krupnim koracima melje sve pred sobom ko zna koja nauka će naslediti marketing. Ostaje nam da predvidjamo i čekamo...

Kome trebaju sponzori?

Posao koji radim u izdavačkoj kući "COLOR PRESS GROUP" podrazumeva mnoga poznanstva. Svakodnevno pročitam bar 50 mailova, zakažem nekoliko sastanaka a o telefoniranju da ne govorim. Možda bi ovaj posao eksperimentalno trebao da radi diplomac ili postdiplomac na psihologiji jer verujem da bi i te kako imao materijala za svoj rad o napr. ljudskom ponašanju u različitim okolnostima i pod teretom različitih potreba. Same potrebe uvek je bilo teško definisati i kada smo polagali Sociologiju ili Socijalnu psihologiju uvek su studenti imali problem da ih definišu. Zašto? Zaboga svi znamo šta su potrebe, osećamo ih svakog trenutka, ali hajde objasnite ih....
E, ja se srećem sa raznim POTREBAMA svakog dana, najčešće sa tuđim. Traže nam ljudi sve i svašta i svako od njih hoće da se vidi sa mojim direktorom jer će ipak njemu moći najbolje da objasni i da ga ubedi da baš on zaslužuje pažnju. Ali, ljudi ne shvatate jednu suštinsku stvar: da moj direktor ima toliko vremena ne bi on plaćao PR managera i zato ne narušavajte moj autoritet, ja sam tu za priču, on je strateg a ja operativac. Kad donese odluku ja razmišljam kako da je saopštim, kako da je iskoristim i možda ću jednog dana moći i da je promenim ali o tom potom....
Nego, da se vratim ja na temu sponzora i donatora. Svi ih traže i svima trebaju (i onima sa titulama i onima bez dinara), i nama naravno. Akcije koje organizujemo ne bi funkcionisale da nema ljudi koji nam se pridruže i pomognu. Mi ih realizujemo jer imamo medijsku moć a i puno entuzijasta kojima nije teško da ostaju posle radnog vremena, da rade vikendom i da obave 10-tak razgovora da bi rešili svaki detaljčić. Eto, ko ima viška neka se javi pa ćemo napraviti nešto lepo za nekog kome će značiti.

PRO-PR kongres u Sloveniji

U Rogaškoj Slatini u Sloveniji odrzan je 4. medjunarodni kongres za odnose s javnošću.
Trajao je četiri dana a učesnici i predavači bili su PR i marketing menadžeri, profesori i
urednici sa prostora cele bivše YU. Pričalo se o načinima komunikacije u medijskim
prostorima pojedinih država, projektima EU na Balkanu i o clippingu u funkiji sadržajnih
analiza.
Svi su željno iscekivali i OKRUGLI STO koji je za temu imao MEDIJE U SRBIJI, čiji je
moderator bio prof. Milivoje Pavlovic. Udarni termin podrazumevao je i dupke punu salu a
nakon istorijskog pregleda (krenulo se od 1791. iz Beča) došli smo do tužne slike medijske
realnosti u Srbiji. Polemisalo se o tome kako danas i izveštaji iz Narodnog Pozorišta
podrazumevaju modni žiri, odziv poznatih i ocene hrane i pića, dok se niko ne osvrće na
kulturu i umetnost. Lažne zvezde sijaju a prave nemamo.
Tatjana Vojtehovska ukazala je na poražavajucu činjenicu da se o srebrnoj medalji Olivere
Jeftić nije pisalo dok su o odredjenim kriminalcima izlazile "sage" o njihovom duševnom
stanju u zatvoru. Dr Zorica Bobić- Tomić je kao predavač i učesnik okruglog stola bila
izuzetno dobro prihvaćena i omiljena medju učesnicima zbog dinamičnosti i simpatične
gestikulacije. Primetila je i da bi bilo mnogo efektnije da se naš tabloid "Svet" zove
"Srbija u svetu". U svetu definitivno jesmo, ali u nekoj regulisanoj, konkretnoj uniji ili
asocijaciji uskoro, po svemu sudeći, nećemo biti.

Sama organizacija bila je izuzetna zahvaljujući kolegama iz Hrvatske i Slovenije. Svečanu
večeru je ulepšao glas Zorana Predina a učesnici su bili smešteni u Grand Hotelu Rogaška.
Put je, u povratku bio neočekivano dug, te se jedna koleginica iz beogradskih dnevnih novina
snašla čim smo napravili pauzu u Srbiji i put do Beograda nastavila džipom u simpatičnom
društvu. E, to se zove dobra komunikacija.
Bilo kako bilo Srbija ima snagu i energiju, trebali bismo da damo SINERGIJI na značaju i da
krčimo put svojoj zemlji u neko lepše vreme. Potencijal koji imamo u ljudskom resursu je
dokazan i na ovom kongresu te mi preostaje da ih sve pozdravim u nadi da se vidimo na 5.
medjunarodnom PRO-PR konresu na Ohridu.

Interesantne izjave:
-"PR menadzerke su samo sminka u mini suknjama koje ne mogu da daju izjavu i ne daju press
materijal." (S. Bogdanovic)
-"Gradska vlada novinare dozivljava kao sredstvo za reklamiranje." (M.D.)
-"Da li je business TV utopija?" (M. Sekulic)
-"Medijska slika u Srbiji izgleda veselo."(Z.Tomic)
-"Da li javnost obrazuje medije ili mediji javnost?"
-"Kod nas (u Makedoniji) su samo voda i vazduh makedonski, sve drugo kupili su Grci,
Ausrijanci i Nemci. (G.Stojanovic)
-"Koliko je stresno i opasno raditi u medijima dokazuju ubistva S. Curuvije i Pantica iz
Jagodine."