Posao koji radim u izdavačkoj kući "COLOR PRESS GROUP" podrazumeva mnoga poznanstva. Svakodnevno pročitam bar 50 mailova, zakažem nekoliko sastanaka a o telefoniranju da ne govorim. Možda bi ovaj posao eksperimentalno trebao da radi diplomac ili postdiplomac na psihologiji jer verujem da bi i te kako imao materijala za svoj rad o napr. ljudskom ponašanju u različitim okolnostima i pod teretom različitih potreba. Same potrebe uvek je bilo teško definisati i kada smo polagali Sociologiju ili Socijalnu psihologiju uvek su studenti imali problem da ih definišu. Zašto? Zaboga svi znamo šta su potrebe, osećamo ih svakog trenutka, ali hajde objasnite ih....
E, ja se srećem sa raznim POTREBAMA svakog dana, najčešće sa tuđim. Traže nam ljudi sve i svašta i svako od njih hoće da se vidi sa mojim direktorom jer će ipak njemu moći najbolje da objasni i da ga ubedi da baš on zaslužuje pažnju. Ali, ljudi ne shvatate jednu suštinsku stvar: da moj direktor ima toliko vremena ne bi on plaćao PR managera i zato ne narušavajte moj autoritet, ja sam tu za priču, on je strateg a ja operativac. Kad donese odluku ja razmišljam kako da je saopštim, kako da je iskoristim i možda ću jednog dana moći i da je promenim ali o tom potom....
Nego, da se vratim ja na temu sponzora i donatora. Svi ih traže i svima trebaju (i onima sa titulama i onima bez dinara), i nama naravno. Akcije koje organizujemo ne bi funkcionisale da nema ljudi koji nam se pridruže i pomognu. Mi ih realizujemo jer imamo medijsku moć a i puno entuzijasta kojima nije teško da ostaju posle radnog vremena, da rade vikendom i da obave 10-tak razgovora da bi rešili svaki detaljčić. Eto, ko ima viška neka se javi pa ćemo napraviti nešto lepo za nekog kome će značiti.
No comments:
Post a Comment