Izazovi izdavača na tržištu Srbije

Iako su mnogi prognozirali drastično smanjivanje uticaja štampanih medija i ekspanziju elektronskih, ni posle raznih transformacija društva i kulture, to se nije dogodilo. Savremeni poslovni čovek ne može da zamisli jutro bez svraćanja na kiosk i kupovine novina baš kao što svaka baka i domaćica lista dnevne novine u potrazi za političkim i estradnim pikanterijama. Svesni činjenice da se apsolutno svaka vest, novi zakon, promocija i događaj prvo pojavi na Internetu, pogotovo s obzirom na to da postoje i specijalizovani servisi poput daily cllippinga ili PR newswire for journalists
( http://media.prnewswire.com), pitamo se zašto ljudi čekaju da saznaju vremensku prognozu, status Kosova ili ime novog premijera Velike Britanije baš iz novina. Sajt TANJUG-a (Telegrafska agencija nove Jugoslavije, osnovan 5. novembra 1943.) odnosno Nacionalna novinska agencija Republike Srbije, svaki ozbiljan novinar poseti makar jednom dnevno, dostupan je svima, kao i sajtovi svih dnevnih i periodičnih izdanja pa nije naodmet postaviti pitanje: Gde je tu catch? Zašto se novine i dalje tako dobro prodaju i ima ih sve više? Naravno da postoje ljudi koji nemaju Inernet, ne umeju da koriste kompjuter, finansijske pa samim tim i tehnološke mogućnosti u zemljama jugoistočne Evrope nisu na zavidnom nivou i još je mnogo razloga koji pravdaju konstantnu potražnju za štampom. Ipak, mislim da je jedan od osnovnih razloga baš težnja za očuvanjem malih rituala koji nam ulepšavaju život. Kada bismo jutarnju domaću kafu i prelistavanje jutarnjih novina uspeli da zamenimo sa Coffe to go i internet vestima jednostavno ne bismo više bili pravi domaćini sa Balkana a ne daj Bože da komšiji koji vam je svratio na kafu i usput se raspituje o članovima nove vlade umesto šoljice pružite plastičnu čašu a umesto novina lap top, ne bi vam čovek više ušao u kuću.
Međutim, potražnja varira i ukoliko se precizno ne definiše i izmeri ciljna grupa i njen potencijal nastaju izdavački kiksevi i gubici.


Robert Čoban, predsednik izdavačke kuće Color Press Group je za “e magazin” u tektu “Kako pokrenuti novine u Srbiji” naveo magazine i dnevne novine koje nisu opstale na tržištu:

““Politika ekspres“, „Tempo“, „Duga“, „Galaksija“, „Sabor“, „Fleš“, „TV Revija“, „DEM“, „Pečat“, „Dosije X“, „Nacional“, „Centar“, „M magazin“, „Antena“, „Argument“, „Arena“, „Revija Tiker“, „Beogradske novine“, „Naša krmača“, „Evropljanin“, „Građanin“, „Dnevni telegraf“, „NT Plus“, „Naša borba“, „Super tin“, „Zabava X“, „On“, „Ona“, „Džentlmen“, „Cool“, „Demokratija“, „Srpsko jedinstvo“, „Praktična žena“, „Sprint“, „Start“, „Lisa Moje dete“, „Srpski nacional“, „T3“, „Muški magazin“, „Gioia“, „Lea“, „PC Magazin“, „Metal Hammer“... Svim ovim novinama i magazinima zajedničko je to da su prestali da postoje u proteklih 10 godina. Ovo je samo deo ugašenih novina i to onaj koji se odnosi na beogradske medije i to one koje su prestale da postoje od 1997. do danas. Ako bi pretendovali da pobrojimo sve novine koje su prestale da potoje u bivšoj Jugoslaviji od 1945. na ovamo – za to bi nam bila potrebna obimna studija.
Neki od gore pobrojanih bili su listovi sa višedecenijskom tradicijom („Politika Ekspres“, „Duga“, „TV Revija“, „Praktična žena“) dok su drugi pak ugašeni nakon svega nekoliko brojeva („Pečat“, „Arena“, „Fleš“...). Neki od njih su pak veliki svetski brendovi („Gioia“, „T3“, „PC Magazin“, „Lisa Moje dete“...) koji su uspeli u desetihama drugih država ali u Srbiji – nisu!

Pokrenuti privatne novine u socijalizmu bilo je zakonski i tehnički nemoguće. Čak i u liberalnoj verziji socijalizma kakvu smo mi u Jugoslaviji imali. Štampani mediji su pokretani isključivo unutar velikih društvenih novinskih kuća poput „Politike“, „BIGZ“-a i „Borbe“ u Beogradu, „Vijesnika“ u Zagrebu i sličnih socijalističkih medijskih mastodonta u prestonicama ostalih republika. Drugi nivo bile su regionalne i lokalne novine sa lokalnim samoupravama kao izdavačima, a treći – brojne novine koje su izdavala razna udruženja građana (književnika, golubara, numizmatičara), savezi (komunista, studenata, omladine...) i ostali članovi SSRNJ (Soc-saveza). Jedini izuzetak bili su možda mediji u vlasništvu crkava („Pravoslavlje“, „Glas koncila“ i sl.) ali i tu se radilo o moćnim organizacijama sa velikim i fleksibilnim budžetom, spremnim da istrpi i dugogodišnje poslovanje u minusu.
Godinama, pa i decenijama izlazile su stotine pa i hiljade novina u SFRJ, neke u tiražima od po 300-400.000 (npr: zagrebačka „Arena“ i beogradska „Nada“ osamdesetih), neke u večitom minusu i na teret nekog od izdašnih budžeta.
Prednost ove epohe bilo je veliko tržište od 24 milona stanovnika SFRJ koji su govorili isti ili slične, međusobno uglavnom razumljive jezike. Dodamo li tome oko milion „naših“ u dijaspori – i to onoj geografski „dostupnoj“ (Zapadna Evropa) – bila je to zaista respektabilna tržišna celina. Prednost je bila i znatno viša kupovna moć prosečnog potrošača nego što je to danas slučaj.”

Izdavačka kuća “Color Press Group” osnovana je pre 15 godina, preuzima atraktivne licence iz inostranstva i poseduje veoma tiražna sopstvena izdanja. Iako smo neosporno jedna od najuspešnijih i najvećih izdavačkih kuća u regionu jugoistočne Evrope i mi smo pravili pogrešne procene. Naime, predsednik CPG-a, Robert Čoban nabrojao je među izdanjima koja su se ugasila na teritoriji bivše Jugoslavije i nekoliko licenci koje je za ovo tržište preuzeo upravo Color Press Group. Radi se o sledećim izdanjima:”Lea”, “PC magazin”, “Metal Hammer”...
“Lea” je zakasnila jer je tržište osvojio nedeljnik “Lisa”, a ubrzo i “Blic žena”, sa nedeljnom dinamikom i niskom cenom; “PC magazin” je izlazio na srpskom jeziku više od dve godine i to u tiražu oko 15.000 primeraka, što je u poređenju sa drugim tiražima Color Press-ovih izdanja ne zadovoljavajuće i neprofitabilno. Od decembra 2006. “PC magazin” postoji u elektronskom formatu (www.pcmagazin.co.yu) i spada u jedan od najposećenijih IT izdanja na Internetu, ima 10.000 poseta dnevno i izlista se 30.000 stranica jer poseduje najsvežije IT vesti iz zemlje i regiona. “Metal Hammer” zbog uske ciljne grupe, koja u mnogim situacijama može da bude i velika šansa kao idealna tržišna niša, nije opravdao troškove produkcije, štampanja i distribucije. Iz navedenih primera može da se izvede jasan zaključak da za uspeh magazina na tržištu Srbije treba pre svega sprovesti stručno istraživanje tržišta i životnog standarda, konzumenti su danas izuzetno informisani te u svakom magazinu koji izdajete morate imati aktuelne i smislene vesti, priče i događaje. Koncepcija magazina (idejna postavka tematskih celina, samostalnih sadržaja i grafičko funkcionalnih elemenata koja je uslovljena zakonima tržišta i vlasničko ugovornim obavezama) treba da bude prepoznatljiva ali i fleksibilna da trpi promene kada tržište, u ovom slučaju čitaoci, to zahtevaju. Strategija u izdavaštvu je veoma složen i kontinuiran proces. Nakon analize sredine treba usmeriti svako pojedinačno izdanje, formulisati strategiju, implementirati je i kontrolisati konstantnim osluškivanjem čitalaca i javnosti uopšte.

Velika konkurencija, do koje je pre svega dovela globalizacija i otvaranje srpskog tržišta, predstavlja i veliki podstrek ali i pretnju za domaće izdavačke kuće. Tržišni potencijal je ograničen, ne može svako izdanje da se realizuje na svakom tržištu a cilj izdavača je da ima što veće tržišno učešće. Zbog toga, pored sopstvenih izdanja, preuzimanje svetskih časopisa postaje neminovnost, kako biste mogli da konkurišete stranim izdavačkim kućama koje su stvorile kod domaćeg čitaoca nove navike i potrebe i podigle kvalitet štampe i sadržaja. Konkurentski (ekterni) benčmarking mora da se primenjuje kako bi izdavači upoznali najbolju praksu i popravili svoju poziciju, poslovanje i performanse. Izazovi izdavača na tržištu Srbije su stalni i povezani sa rastom iskustva (obima kompanije) koje uzrokuje potrebu za smanjenjem troškova da bi otvorili mogućnost smanjenja cena i naravno povećanja prodaje, odnosno tiraža i oglasnog prostora.

Ne treba zaboraviti da na tržištu magazina u Srbiji postoje izuzetno jaki indirektni konkurenti (zadovoljavaju istu potrebu čitaoca) i direktni koji nude isti proizvod. Ženski magazini koji imaju istu ciljnu grupu su”Lepota i zdravlje” (Color Press Group) i “Elle” (Adria media), zatim “JOY” (Color Press Group) i “Cosmopolitan” (Adria media); celebrity magazini “Hello!” (Color Press Group) i “Gloria” (Europapress, suvlasnik WAC),...muški magazin “FHM” (Color Press Group) i “Maxim” (Attica media). Postoji i pretnja od novih učesnika.

Uspeh svake kompanije, pa samim tim i izdavačke kuće, zavisi od zadovoljstva i motivacije ljudskih resursa. Zaposleni su predstavnici kompanije i van radnog vremena, i kad su u privatnom okruženju i na godišnjem odmoru, zato treba voditi računa o njihovoj percepciji kompanije jer je word of mouth ipak jedno od najjačih oružja marketinga. Kompanijski blog je savršeno rešenje za komuniciranje, bolje upoznavanje, prikazivanje zaposlenih u opuštenijem maniru, komentarisanje, sučeljavanje mišljenja i stavova. Blog, ukoliko je interesantan, privlači i druge posetioce blogosfere tako da i javnost počinje da se interesuje za zaposlene i njihove on line dnevnike.

Dakle, ključ uspeha izdavačke kuće u Srbiji leži u sposobnosti časopisa, odnosno urednika, novinara, saradnika, menadžmenta, da nadmaše očekivanja čitalaca i poverioca, komitenata, dobavljača, društvene zajednice, stejkoholdera uopšte i da dugoročno neguju odnose sa njima kako ni u jednom momentu ne bi bili primorani da nagađaju šta oni žele već da kreiraju potrebe i unapređuju svoje magazine. Pored upravljanja kvalitetom i brizi o zadovoljstvu čitalaca i komitenata neophodno je razvijati informacione sisteme i koristiti IT kao potporu u odlučivanju. Informacija u izdavaštvu predstavlja materijalno dobro, ima upotrebnu vrednost i uspešan je samo tim koji njome povećava svoje znanje ali ume i da je iskoristi.